Savremeni tempo života, stres i sve manje fizičke aktivnosti je učinilo da neke bolesti poprime epidemijske razmere, a jedna od njih je i insulinska rezistencija. Ovo je metaboličko stanje koje nastaje zbog dugotrajnog porasta insulina u krvi što ostavlja posledice. Ovo stanje je samo po sebi veliki problem, a još veći nastaje kada se ne leči duže vremena jer vodi do dijabetesa tip 2 i trajnog problema sa nivoom šećera u krvi.
Šta je insulinska rezistencija?
Insulinska rezistencija nastaje tako što ćelije našeg organizma postaju otporne na insulin u krvi zbog čega se smanjuje broj receptora kojima se insulin vezuje za ćelije. Da bi otkrili šta je insulinska rezistencija treba prvo definisati šta je to insulin i kakve veze ima sa šećerom u krvi?
Ugljeni hidrati čine jedan od nutritivnih delova svakog obroka i od njih nastaje glukoza - izvor energije organizma. Nakon što poraste nivo glukoze u krvi, naš pankreas ispušta insulin koji služi da sprovede taj šećer u ćelije i kada se to dogodi, nivo šećera i insulina u krvi opada.
Naše telo je dobro naštimovana mašina koja sama reguliše svoje procese, ali kada se kontinuirano unose velike količine masti, prostih šećera i nezdrave hrane, pankreas je primoran da luči velike količine insulina da bi deponovao tolike količine glukoze u ćelije. Vremenom, ćelije postaju neosetljive na insulin i tako nastaje insulinska rezistencija.
Lekari još uvek nisu utvrdili tačan uzrok nastanka neosetljivosti ćelija, ali je proces potpomognut unosom velike količine namirnica visokog glikemijskog sastava, masne hrane koja uz visok nivo stresa čini pravi recept za nastanak viška insulina u krvi.
Kod nekih pacijenata dolazi do razvoja dijabetesa tip 2, a svakako dolazi do kratkotrajnog rasta nivoa šećera u krvi što je lekarima jasan signal da insulin ne uspeva da sprovede glukozu u ćelije.
Kako nastaje hiperinsulinemija?
Hiperinsulinemija nastaje kao posledica stanja insulinske rezistencije i kada telo proizvodi veću količinu insulina od normalne. Pankreas dobija znak da su ćelije „gladne“ energije i stimuliše se na veću proizvodnju insulina da bi glukozu transportovao do njih.
Važno je konsultovati se sa lekarom jer će samo on adekvatno proceniti zdravstveno stanje pacijenta i propisati odgovarajuće testove uz pomoć kojih je moguće otkriti hiperinsulinemiju.
Stanje povišenog nivoa insulina je najčešće glavni simptom ulaska u dijabetes tip 2. Osim toga, sve dok je nivo insulina visok masne naslage se samo talože i ne koriste kao energija pa je gojenje brže, uz nakupljanje masnih naslaga na stomaku.
Da problem bude još veći, ulazi se u začaran krug jer što je veća količina sala u organizmu to je i cirkulacija masnoće u krvi viša što podstiče lučenje insulina i dodatno ga „gura“ na gore!
Insulinska rezistencija - test
Kada je u pitanju insulinska rezistencija test predstavlja skup različitih pregleda koje isključivo lekar može da tumači. Kombinacijom postojeće anamneze, istorije bolesti i pokazatelja krvne slike dolazi se do jasnih pokazatelja da li je pacijent u stanju kada insulin slabije utiče na ishranu ćelija ili je osoba dobila dijabetes tip 2 kao posledicu povećanog šećera u krvi.
Test insulinske rezistencije čini nekoliko pokazatelja koji se mere
· Test glukoze - pokazuje nivo šećera u krvi
· Test tolerancije na glukozu OGTT - pokazuje promenu količine glukoze i insulina u krvi u periodu od 120 minuta, nakon uzimanja glukoznog rastvora
· Test hemoglobin A1c - pokazuje prosečan nivo šećera u krvi za prethodna 3 meseca
· Status lipida - Lipidni status predstavlja analizu ukupnog, dobrog i lošeg holesterola kao i triglicerida, a visok nivo pokazuje da je razgradnja masti usporena jer je količina insulina u krvi konstantno visoka.
Ove vrednosti će lekaru pokazati da li postoji insulinska rezistencija, hiperinsulinemija ili se razvio i dijabetes tip 2.
Vrednosti
Referentne vrednosti na osnovu kojih se tumače rezultati testova razlikuju se u zavisnosti od laboratorije u kojoj su rađene analize i metoda koje one koriste. Svakako rezultate mora tumačiti odgovarajući lekar koji će na osnovu tih, ali i drugih relevantnih parametara utvrditi da li je reč o insulinskoj rezistenciji.
Insulinska rezistencija ishrana
Da bi se tretirala insulinska rezistencija ishrana mora biti pravilna i strogo definisana jer sve utiče na rast i duže zadržavanje visokog nivoa šećera i insulina u krvi.
Na prvom mestu važno je smanjiti unos ugljenih hidrata, prostih šećera i nezdrave hrane jer to dovodi do rezistencije ćelija na insulin i njihovo slabo upijanje glukoze.
Važno je konsultovati lekara koji će verovatno preporučiti manje obroke, više hrane bogate vlaknima i pauze od minimum 12 do 16 sati posta kada se ne unosi hrana.
U ishranu treba uvesti dosta povrća, mahunarki, kvalitetnih ulja, ali precizan jelovnik za insulinsku rezistenciju zavisi isključivo od zdravstvenog stanja pojedinca pa će lekar odrediti najbolji režim.
Lečenje insulinske rezistencije
Ne treba dozvoliti da insulinska rezistencija dovede do nastanka dijabetesa, dodatne gojaznosti ili drugih hroničnih oboljenja pa je važno da se problem rešava još u začetku. Pored strogog režima ishrane, kada je u pitanju insulinska rezistencija lečenje obuhvata promenu životnog stila jer ne postoji magična pilula koja će da popravi situaciju.
Osnov je da se smanji unos ugljenih hidrata, a pored toga je važno vežbanje, koje ne mora biti previše intenzivno. Dovoljna je brza šetnja u trajanju od najmanje pola sata. To bi trebalo da pomogne da se kilaža dovede u red i smanje masne naslage, a samim tim i reguliše nivo insulina.
Stres takođe utiče na nivo šećera u krvi pa treba smanjiti nivo stresa, i unaprediti reagovanje na stresne situacije. Pronađite svoj način za opuštanje bilo da je to šetnja, meditacija, joga…
Uz dovoljno sna i unos optimalne količine vitamina, minerala i vode dobija se recept za pravilno lečenje insulinske rezistencije.
U slučaju da sumnjate da imate problem sa insulinom ili imate neke od simptoma koje smo pominjali, važno je da konsultujete lekara. Insulinska rezistencija može biti krivac sporog mršavljenja, ali i začetak razvoja mnogih bolesti pa je što ranije uočavanje problema jako važno.
Pored promene navika, regulisanja ishrane i aktivnosti, lekar će odlučiti da li je potrebno uključivanje i dodatne terapije u vidu lekova i/ili suplemenata.
U svakom slučaju, promenite svoje životne navike i izbegnite mnoge bolesti!