Trigliceridi - šta su i kako smanjiti povišene trigliceride

Stara poslovica kaže: „Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu„. 

Iako živimo u eri raznovrsnosti i izobilja, ne oskudevajući ni u čemu za razliku od naših predaka, stiče se utisak da se sve više udaljavamo od koncepta pravilnog načina života. 

Razvoj tehnike i tehnologije trebalo je da olakša obavljanje različitih vrsta poslova, omogući raznovrsnost hrane i ostalih prirodnih bogatstava, jednom rečju olakša naše postojanje na ovoj planeti. Sve smo to manje-više dobili, ali smo zanemarili naše zdravlje. 

Ubrzani tempo života, praćen svakodnevnim stresom i brigom, uz neredovnu i nepravilnu ishranu i slabu fizičku aktivnost, polako uzima danak. Sve više osoba boluje od tihih simptoma, koji pretenduju da postanu uzročnici ozbiljnih oboljenja. Jedan od faktora rizika su i povišeni trigliceridi. 

Kakvu ulogu imaju trigliceridi u našem organizmu i šta sve utiče na njihovu povećanu koncentraciju u krvi, pročitajte u nastavku teksta. 

Trigliceridi predstavljaju vrste masti, tj. lipida, koji cirkulišu kroz krvotok čoveka  i veoma su korisni i neophodni za normalno funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Njihova glavna uloga je obezbeđivanje energije, koju telo troši tokom dana. Trigliceridi se prirodno stvaraju u našem telu, ali možemo ih uneti i putem životinjskih i biljnih masti iz hrane. 

Trigliceridi se oslobađaju iz masnih depoa organizma, stvarajući neophodnu energiju za obavljenje osnovnih životnih funkcija. Da bi stvorio potrebnu energiju, organizam razgrađuje trigliceride pretvarajući ih u glukozu, tj. šećere. 

Ukoliko neka osoba unosi povećanu količinu namirnica koje sadrže visok procenat ugljenih hidrata, višak tih šećera će se pretvoriti u trigliceride, koji će se dodatno akumulirati u masnim depoima i pretvarati se u masne naslage. Na taj način dolazi do povećanja triglicerida. 

Trigliceridi u krvi – najbolji pokazatelj stanja organizma, ali i naših životnih navika

Trigliceride unosimo u svoj organizam putem hrane koju konzumiramo, ali je ljudsko telo sposobno i da ih samo stvara ukoliko se unosi više ugljenih hidrata nego što je potrebno. 

Naime, ukoliko unosimo više hrane od realnih potreba našeg organizma, navedeni viškovi će se pretvarati u trigliceride, koji će potom ući u krvotok. Zatim će se ove vrste lipida skladištiti u masnim depoima, stvarajući telesne naslage, koje imaju funkciju produkcije energije. Na taj način, povećano konzumiranje namirnica koje sadrže šećere, rezultiraće i povećanim nivoom triglicerida u krvi. 

Sa druge strane, određena hrana koja je sastavni deo našeg svakodnevnog jelovnika, sadrži trigliceride, koji potiču iz biljnih i životinjskih masti. Preteranim unosom namirnica kao što je testo i hleb od belog brašna, grickalice, majonez, maslac, gazirana pića, alkohol itd, direktno u svoj organizam unosite trigliceride, koji vremenom povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti. 

Povišeni trigleceridi u krvi su pravi pokazatelji lošeg načina ishrane i životnih navika, pa je u tim situacijama potrebno da se javite lekaru radi detaljnijeg pregleda. 

Nivo triglicerida se jednostavno može pratiti putem biohemijskih analiza krvi. U zavisnosti od godina starosti, telesne težine, postojanja određenih bolesti (hipertenzija, dijabetes itd), upotrebe cigareta i alkohola, zavisiće i faktori rizika koje izazivaju povišeni trigliceridi, ali i njihove vrednosti u krvi. 

Ipak, postoje određene norme, koje služe da se stekne slika o optimalnim vrednostima pomenutih lipida:

× Kod zdrave osobe, normalne vrednosti triglicerida se kreću do 1,69 mmol/l. 

× Vrednosti od 1,7 do 2,2 mmol/l predstavljaju prihvatljivu granicu, uz blagovremeno reagovanje i smanjenje nivoa triglicerida.

× Sve vrednosti preko 2,3 mmol/l spadaju u visokorizične vrednosti, dok preko 5,7 mmol/l imaju osobe sa veoma velikim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.

Već smo napomenuli da je jedan od načina dobijanja povišenih triglicerida konzumiranje namirnica sa puno masnoća i ugljenih hidrata. Međutim, na njihove vrednosti mogu da utiču i nasledni faktor, kao i godine starosti osobe, jer su povišeni trigliceridi izraženiji u starijim godinama. 

Pojedine loše životne navike (gojaznost, alkoholizam, pušenje), loše se odražavaju na navedene parametre ovih lipida. Određene bolesti – dijabetes, hipotireoza, bolesti bubrega, oštećenje funkcije jetre i drugo, praćene su i povišenim vrednostima triglicerida, kao i konzumiranje određenih hormonskih lekova. 

Stres i nervoza su nezaobilazni deo sadašnjice koja nas okružuje i ne postoji osoba imuna na njih. Ukoliko je određena osoba pod hroničnim stresom, takvo stanje može dovesti do ozbiljnih oboljenja. 

Tako nervoza može usloviti i povećani nivo triglicerida i ukupnog holesterola u krvi, što će na kraju neminovno dovesti do bolesti srca ili moždanog udara.  

Iz tog razloga, prepoznavanje stresnih stanja i učenje da se njima izlažete minimalno ili suočavate krajnje racionalno, uz korišćenje određenih tehnika opuštanja, joge, slušanja muzike, masaža ili podrške profesionalnih lica, pomoći će vam da pronaćete ravnotežu i balans između obaveza i zdravog odnosa prema svetu.

Redovne kontrole i vođenje računa o zdravlju su veliki korak u negovanju svesti o odgovornosti prema svom telu. Tako i kontrolisanje krvne slike spada u obavezne analize, koje bi trebalo raditi redovno, u skladu sa godinama i opštim zdravstvenim stanjem. 

Prilikom davanja krvi za biohemijsku laboratoriju, potrebno je i adekvatno se pripremiti, a to podrazumeva ustručavanje od hrane minimum dvanaest sati, kako bi parametri krvi bili što realniji. 

Ukoliko rezultati pokažu povišene vrednosti triglicerida, potrebna je obavezna konsultacija sa lekarom, koji će vam prepisati određenu terapiju za smanjenje triglicerida i posavetovati vas oko određenih promena koje bi trebalo da napravite u konzumiranju određenih namirnica i stila života. 

Kod povišenih triglicerida, kao i holesterola, ishrana bi trebalo da bude bazirana 

na namirnicama bogatim nezasićenim mastima, kao i vitaminima i mineralima. 

Lekar će vam verovatno preporučiti povećani unos maslinovog ulja, plave ribe, orašastih plodova po nekoliko komada (zbog velikog broja kalorija, ali neophodnih izvora omega 3 masnih kiselina), povrća i voća koje ne sadrži veliku količinu šećera (jabuke, bobičasto voće, jagode, višnje, limun itd), kao i mlečne proizvode sa niskim procentom mlečnih masti. Od pića prirodno ceđeni sokovi, limunade, mineralna voda, biljni čajevi će svakako pomoći u ograničavanju unosa dodatnih šećera u organizam. 

Kako zasićene masti i ugljeni hidrati učestvuju u produkciji triglicerida i stvaranju masnih naslaga, logično je da njih treba izbegavati, ako ne i potpuno izbaciti iz ishrane. To se prvenstveno odnosi na slatkiše i rafinisane šećere koji su sadržani u prerađenoj i brzoj hrani, ali i u hlebu i testu, gaziranim pićima i alkoholu.